享晚年阅读本文前,请您先点击上面的蓝色字体“九点夜听”,再点击“关注”,这样您就可以继续免费收到文章了。每天都有分享。完全是免费订阅,请放心关
我想要的未来,是看得到...............................................................................................................................................安。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................。。。。。。。。。。。。。。。。。全。。。。。。。。。。。。。。。
什么是最好的感情?
在我看来,不需要谁刻意去讨好谁,也不用谁处处委曲求全,真正不可或缺的是一颗真心,一份珍惜。 无论友情,或爱情,彼此从陌生到相识,是因为缘分的安排,然而,从熟悉到陌生,大多是因为在相处过程中渐渐忘记了以心换心,忘记了珍惜的重要性。 世上有些感情,历经岁月洗礼,却依然真挚如初,不是因为幸运,而是双方始终都秉持着诚心诚意,相互珍惜的原则。 常言道,缘是天定,份在人为。人与人之间,唯有真心换真心,才能靠得更近;唯有珍惜对珍惜,才能长久走下去。我想要的未来,是看得到...............................................................................................................................................安。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................。。。。。。。。。。。。。。。。。全。。。。。。。。。。。。。。。
想起一个故事: 从前,有位商人生意做得红红火火,可与事业的成功相反,陪在身边的人越来越少,商人常常为此感到苦恼。 直到有一天上山采货,无意中听到不远处传来一阵阵钟声,商人沿着声音的方向走,不久,来到一座寺庙前,看到一位禅师正在讲法。 于是便向禅师请教:自己已经努力变得更好了,为什么与身边人的距离反而越来越远? 禅师问他:
“当别人对你付出真心和包容时,你回报给了他们什么?” 商人不假思索的说:“自己那么优秀,大家难道不是理所应当对自己好吗。”
禅师回答道:“世间人与人的关系,讲究的是礼尚往来,顾名思义就是有来有往,别人给你几分真诚,你理应回报几分珍惜,而不是看成理所当然。”听到这,商人若有所思的低下了头。 禅师接着对他说:“人情往来,只有来没有往,怎能不疏远。任何感情都是相互的,如果你从不曾认真,又如何要求别人对你认真?你从来都没有把别人的付出放在心上,又怎么能责怪身边的人日渐冷淡。”最后,商人默默的走下了山。我想要的未来,是看得到...............................................................................................................................................安。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。。........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................。。。。。。。。。。。。。。。。。全。。。。。。。。。。。。。。。
回到现实生活,我们身边也有不少这样的例子。有些人,自己从来没有真心付出过,却总心安理得的向别人索取,当别人不再给予时,反而去责怪别人变了。 殊不知,真心是互换的,珍惜是互给的!如果你从不付出真心,也不懂得珍惜,那么,再好的关系,也会渐行渐远。
Nedavno, temperatura se menja ujutro i vece, bojim se zapravo ova iznenadna promena temperature, svaki put kada udari na hladnocu, kao u srcu teke blok leda, drhtavica, bojim se ovaj put Dovedite muke.
Zivot je uvek bio nezadovoljavajui, prirodno razumem taj u poslednjih nekoliko godina, iz niega da se dopadnemo stvari da udobno, da ne razgovaramo o smeh.
Ovde sam, kao u egzilu, naputene Ronin, za ovo, ja nikada imati raskomadam radost, svet je neku preporuku za udobnost i jednostavnost ivot, niko nije spremna da podnese vetar i sneg.
Divim Li Bai poemu vina slinosti Tianya, zahvalan sam Tao Yuanming vrstama Bin Nanan, laganu, ali cenim telo u hramu, Jiangshan od do prinevih e faza, ali ne cenim slomljena Mao Du Fu od strane su zamrznute, tvoje srce je u svetu naunici, takoe ne povratne hranu i odeu bez ali brinem.
Stoga, ovaj svet, kakav stav, ta je posvetio od srca, nego i u sit, u suprotnom kraju Du Fu ljudi, govori o kakva ambicija, govori o kakva ideali postali su prazne rei.
ivot nije najbolje, nita vie nego u pravu, novac, oseanja, slobodu i odeu kada imam broj, mislim da mnotvo nije najbolji koji imam da okupiraju pola, ne znam kakav pusti me u raznim ivotare preivela do sada.
Misli na mlade, paranoidni male planine”, glavni, mislim da je to odrasti je lista iroko more za ronjenje, nebo visoko kao ptica muva, ova ideja u razvoju godine postepeno provedene, potpuno je ubijen u kolevci, moramo misliti na svetu je predobro, tako da zanemarivanje sopstvene je samo kofa.
Ovih dana, na kraju je navikla da odgovor, kompromis, svi napori su ovladali diplomu, ne elite, moda ljudi su tako, Saznajte da raste nije potrebno da iskusim mnoge potekoe, ali srca patnju malo gubitak otpor, na kraju je svedeno na obine ljude.
Rekoh, radije bih na svetu, volim zivot, mislim o uspehu, misli se na Wang Guozhen stvarno ljubavni ivot je rekao da Ne elim da nasledi od odabiru udaljenosti, a onda samo suenja i potekoe”, kad ja nisam pitao, vetar duva, sunce i kisa, u potrazi za konstantnoj potrazi.
Sam kroz mnoge glasine, iskusio sam mnogo bola, preko pola od Kine, htela sam da bude dan bolje, ali, na nepravdu naivna, mogu da razumem poslovanje svake osobe je drugaije, ali ne mogu da razumem zato svakoj osobi priliku da imaju dan razliku.
Uurbani grad su svi ezne za cilj, ali postoje mnogi prosperitetna iza opstanak naroda, dan i no posla, ali u zamenu za plata je skromni sirotinju, ne znam koliko ljudi kao ja, ja ne saoseжam sa drugima, takoe ne treba simpatije.
Grad je nebo je predivno, ulice grada su prelepe, gradskih srca nisu tako dobre, ne znam kako dobro isto srce u mulja Ne zagadili, te mogu videti svi su sebinost, sve je runo lice, ali i dalje moe reiti problem, svet ne nedostaje lag na tortu, je teko ispuniti.
Laganu godina, mnogi ljudi kao u pukotine u opstanak korov, oajniki da raste, samo zbog sunca i kie, i ja sam takoe lan svet smrtnika, i konstantno raste, samo ivjeti ne tako me je sramota.
ivot je naiao na razne loe, neka ljudi nepodnoljiva teret, pirina youyanjiangcu caj postao ekstravagantni, vie mi siromatva ivota ljudima u psiholoke i fizike patnje.
Ja sam ne samo osoba koja moe da se ale, zavaravajte e ujedem zub da se iskupim, znam da je ivot se ne buni moete razmenjivati za sreu.
2012, proveo sam najtei dani u srednjoj koli, u to vreme jer prve dve godine nisam mogla nauiti, tako da je ovo drugo studijom primamljivije, studirao sam beskrajno svaki dan, samo da se iskupim jednom zabavno dostignua remenik kriv za greku, svaki dan da nauite dva sata ujutro, a drugi dan pospana i probuditi da biste saznali.
Nikad ne prigovaram na one dane, nisam mislila da je ivot je da uivate, ivot je tee, takoe je vrsta interpretacija ivota.
Dok sam odrastala pustije, izgleda da sam nai osoba moe biti otvoreno, komunikacija izmeu ljudi vrsto oko novac i slavu. U stvari, koji ne elite da ekstravagantan ivot, koji ne ele ivjeti u komforu velikih kua, koji ne ele da bogati svet.
不知觉,已经在北京生活了将近一个月了。可能对于很多人来说,北京是个令人向往,充满着神秘色彩的地方。可是对于我来说,就是一个决定下,无奈的抉择。因为在我来北京之前,我还在为着实习的工作,而到处去面试。
正如有句话说的好,二十几岁的年轻人,正是出去闯天下的时候,二十几岁不去闯天下,以后就会和常人一样,为着生活而生活。对于现实的我来说,出于对未来的考虑,对父母的考虑,对身边的人的考虑,我一个人来到了这个充满忙碌的世界里,勉强的被接受。二十几岁的我,能做些什么?我曾认真的想过,对于我来说,一个刚刚毕业的大学生,初出茅庐的小伙子,这样的我,进入社会,我能做些什么。和其他人一样,找一个普普通通的工作,将就着过着生活。那不是我想要的,我曾经说过,我会给自己五年的时间去拼搏出一片属于我的天下。那时的我,不在为生活的脚步而牵扯,那时的我可以带着父母,家人去想去的地方,不在会为那一顿父母觉得很贵的饭菜而去选择饿着肚子,我不舍望有对少钱财,只希望在父母健在的时候,有更多的时间去陪他们。
在我来北京之前,在我还在城市的各个地方为着面试而四处奔波的时候,这时候,和我一个宿舍的舍友传来捷报,起薪5k。我一下子,醒悟了,同样的我。为何不去像他们一样的去拼一下。去经历一下四个月的提升,去为未来,做好准备。
那时的我才看到,为来的我该是个什么的样子。未来的社会,未来的工作会是个什么的样子。有人说:年轻人,一定要在二十几岁的时候,就看到几年后,十几年后,甚至几十年后的社会,自己,家人会是什么 的样子。虽然现在的我,只能模糊的看到几年后的样子,但我相信现在我的这个决定是正确的,未来我的生活,也会因为这个决定而改变。我相信,未来的我会追的上我,任何一个同学的生活。不敢说是物质上超越,至少不会差多少的。
为来的我们,能够还会聚在一起的,相信就是生活上,工作上都还过的去的人。
我更相信,为来的我们IT的几个人,会越来越好。因为我们做出来别人不敢做的决定,因为我们都看到了为来的社会会发展成什么样子。我相信,我会过上我希望的生活,钱够用就好,用最多的时间去陪自己的家人,去让父母快乐。
我很早的时候,就有一个愿望。就是去到只能在电视上看到的北京看一看。
并且,带上自己的父母。那时的自己,想到的时,自己在北京已经有了稳定的工作,有那个能力。现在的我正在走着我所想好的路线,北京我已经来了,天安门,我也看了。下面就是,稳定的工作,和让在遥远的天边的父母家人接过来一起看一看。
父亲曾经说过,一辈子闯东闯西的,就是北京没有去看过。或许,这对于父母来说,这是一种情结吧,对于我来说,这是我必须做到的事,也是我为父母做的第一件可以很快就可以实现的事吧。
北京,一个让人很不想在这里生活的地方。但是为了未来的自己,我只能这样抉择,虽然有些无奈,但我相信我的选择。
我知道,五年后的我会完成那些曾经默默许下的诺言。
北京,我本不想来漂泊,但我相信不管是在哪里。我都会闯出属于我的一片天。
我本不想漂泊,但我相信我的抉择。
. . . . , .
. . . .
. . ' ' . . .
记得,人生中,来来往往那么多,若想收获温暖的感动,就要拿真心去交换;若想拥有细水流长的幸福,就要一心一意去珍惜。
Nedavno, temperatura se menja ujutro i vece, bojim se zapravo ova iznenadna promena temperature, svaki put kada udari na hladnocu, kao u srcu teke blok leda, drhtavica, bojim se ovaj put Dovedite muke.
Zivot je uvek bio nezadovoljavajui, prirodno razumem taj u poslednjih nekoliko godina, iz niega da se dopadnemo stvari da udobno, da ne razgovaramo o smeh.
Ovde sam, kao u egzilu, naputene Ronin, za ovo, ja nikada imati raskomadam radost, svet je neku preporuku za udobnost i jednostavnost ivot, niko nije spremna da podnese vetar i sneg.
Divim Li Bai poemu vina slinosti Tianya, zahvalan sam Tao Yuanming vrstama Bin Nanan, laganu, ali cenim telo u hramu, Jiangshan od do prinevih e faza, ali ne cenim slomljena Mao Du Fu od strane su zamrznute, tvoje srce je u svetu naunici, takoe ne povratne hranu i odeu bez ali brinem.
Stoga, ovaj svet, kakav stav, ta je posvetio od srca, nego i u sit, u suprotnom kraju Du Fu ljudi, govori o kakva ambicija, govori o kakva ideali postali su prazne rei.
ivot nije najbolje, nita vie nego u pravu, novac, oseanja, slobodu i odeu kada imam broj, mislim da mnotvo nije najbolji koji imam da okupiraju pola, ne znam kakav pusti me u raznim ivotare preivela do sada.
Misli na mlade, paranoidni male planine”, glavni, mislim da je to odrasti je lista iroko more za ronjenje, nebo visoko kao ptica muva, ova ideja u razvoju godine postepeno provedene, potpuno je ubijen u kolevci, moramo misliti na svetu je predobro, tako da zanemarivanje sopstvene je samo kofa.
Ovih dana, na kraju je navikla da odgovor, kompromis, svi napori su ovladali diplomu, ne elite, moda ljudi su tako, Saznajte da raste nije potrebno da iskusim mnoge potekoe, ali srca patnju malo gubitak otpor, na kraju je svedeno na obine ljude.
Rekoh, radije bih na svetu, volim zivot, mislim o uspehu, misli se na Wang Guozhen stvarno ljubavni ivot je rekao da Ne elim da nasledi od odabiru udaljenosti, a onda samo suenja i potekoe”, kad ja nisam pitao, vetar duva, sunce i kisa, u potrazi za konstantnoj potrazi.
Sam kroz mnoge glasine, iskusio sam mnogo bola, preko pola od Kine, htela sam da bude dan bolje, ali, na nepravdu naivna, mogu da razumem poslovanje svake osobe je drugaije, ali ne mogu da razumem zato svakoj osobi priliku da imaju dan razliku.
Uurbani grad su svi ezne za cilj, ali postoje mnogi prosperitetna iza opstanak naroda, dan i no posla, ali u zamenu za plata je skromni sirotinju, ne znam koliko ljudi kao ja, ja ne saoseжam sa drugima, takoe ne treba simpatije.
Grad je nebo je predivno, ulice grada su prelepe, gradskih srca nisu tako dobre, ne znam kako dobro isto srce u mulja Ne zagadili, te mogu videti svi su sebinost, sve je runo lice, ali i dalje moe reiti problem, svet ne nedostaje lag na tortu, je teko ispuniti.
Laganu godina, mnogi ljudi kao u pukotine u opstanak korov, oajniki da raste, samo zbog sunca i kie, i ja sam takoe lan svet smrtnika, i konstantno raste, samo ivjeti ne tako me je sramota.
ivot je naiao na razne loe, neka ljudi nepodnoljiva teret, pirina youyanjiangcu caj postao ekstravagantni, vie mi siromatva ivota ljudima u psiholoke i fizike patnje.
Ja sam ne samo osoba koja moe da se ale, zavaravajte e ujedem zub da se iskupim, znam da je ivot se ne buni moete razmenjivati za sreu.
2012, proveo sam najtei dani u srednjoj koli, u to vreme jer prve dve godine nisam mogla nauiti, tako da je ovo drugo studijom primamljivije, studirao sam beskrajno svaki dan, samo da se iskupim jednom zabavno dostignua remenik kriv za greku, svaki dan da nauite dva sata ujutro, a drugi dan pospana i probuditi da biste saznali.
Nikad ne prigovaram na one dane, nisam mislila da je ivot je da uivate, ivot je tee, takoe je vrsta interpretacija ivota.
Dok sam odrastala pustije, izgleda da sam nai osoba moe biti otvoreno, komunikacija izmeu ljudi vrsto oko novac i slavu. U stvari, koji ne elite da ekstravagantan ivot, koji ne ele ivjeti u komforu velikih kua, koji ne ele da bogati svet.
不知觉,已经在北京生活了将近一个月了。可能对于很多人来说,北京是个令人向往,充满着神秘色彩的地方。可是对于我来说,就是一个决定下,无奈的抉择。因为在我来北京之前,我还在为着实习的工作,而到处去面试。
正如有句话说的好,二十几岁的年轻人,正是出去闯天下的时候,二十几岁不去闯天下,以后就会和常人一样,为着生活而生活。对于现实的我来说,出于对未来的考虑,对父母的考虑,对身边的人的考虑,我一个人来到了这个充满忙碌的世界里,勉强的被接受。二十几岁的我,能做些什么?我曾认真的想过,对于我来说,一个刚刚毕业的大学生,初出茅庐的小伙子,这样的我,进入社会,我能做些什么。和其他人一样,找一个普普通通的工作,将就着过着生活。那不是我想要的,我曾经说过,我会给自己五年的时间去拼搏出一片属于我的天下。那时的我,不在为生活的脚步而牵扯,那时的我可以带着父母,家人去想去的地方,不在会为那一顿父母觉得很贵的饭菜而去选择饿着肚子,我不舍望有对少钱财,只希望在父母健在的时候,有更多的时间去陪他们。
在我来北京之前,在我还在城市的各个地方为着面试而四处奔波的时候,这时候,和我一个宿舍的舍友传来捷报,起薪5k。我一下子,醒悟了,同样的我。为何不去像他们一样的去拼一下。去经历一下四个月的提升,去为未来,做好准备。
那时的我才看到,为来的我该是个什么的样子。未来的社会,未来的工作会是个什么的样子。有人说:年轻人,一定要在二十几岁的时候,就看到几年后,十几年后,甚至几十年后的社会,自己,家人会是什么 的样子。虽然现在的我,只能模糊的看到几年后的样子,但我相信现在我的这个决定是正确的,未来我的生活,也会因为这个决定而改变。我相信,未来的我会追的上我,任何一个同学的生活。不敢说是物质上超越,至少不会差多少的。
为来的我们,能够还会聚在一起的,相信就是生活上,工作上都还过的去的人。
我更相信,为来的我们IT的几个人,会越来越好。因为我们做出来别人不敢做的决定,因为我们都看到了为来的社会会发展成什么样子。我相信,我会过上我希望的生活,钱够用就好,用最多的时间去陪自己的家人,去让父母快乐。
我很早的时候,就有一个愿望。就是去到只能在电视上看到的北京看一看。
并且,带上自己的父母。那时的自己,想到的时,自己在北京已经有了稳定的工作,有那个能力。现在的我正在走着我所想好的路线,北京我已经来了,天安门,我也看了。下面就是,稳定的工作,和让在遥远的天边的父母家人接过来一起看一看。
父亲曾经说过,一辈子闯东闯西的,就是北京没有去看过。或许,这对于父母来说,这是一种情结吧,对于我来说,这是我必须做到的事,也是我为父母做的第一件可以很快就可以实现的事吧。
北京,一个让人很不想在这里生活的地方。但是为了未来的自己,我只能这样抉择,虽然有些无奈,但我相信我的选择。
我知道,五年后的我会完成那些曾经默默许下的诺言。
北京,我本不想来漂泊,但我相信不管是在哪里。我都会闯出属于我的一片天。
我本不想漂泊,但我相信我的抉择。
. . . . , .
. . . .
. . ' ' . . .
同意的,转走!
酸、甜、苦、辣、咸,一辈子
生活有苦有甜,才叫完整
01
好漂亮的一段话,适合任何人!
不难一回,不知谁会真心帮你
02
人,可以精,但不能阴!
路遥知马力,日久见人心
03
狼再坏,不如人心狠
蛇再毒,也不会毒死同伴
04
觉得不错,请点个在看 |
|